Prilagodljivost | |
Druželjubivost prema psima | |
Inteligencija | |
Linjanje | |
Energija | |
Nega | |
Privrženost | |
Potrebe za društvom | |
Druželjubivost prema deci | |
Zdravlje |
Prema legendi, ova rasa je nastala u budističkom hramu. Bela mačka zlatnih očiju je stajala nad sveštenikom koji je bio na samrti. Po njegovoj smrti pretvorila u mačku sa tamnom glavom i safirno plavim očima. Samo su šape koje su dodirivale telo sveštenika ostale bele. Zbog statusa „sveca“ u kome je ova mačka uživala sve do 1919. niko nikada nije video Svetu birmu van hrama, a pretpostavlja se da je član posluge hrama ukrao jedan par ovih mačaka koje su se na taj način raširile po svetu. Druga verzija je da je nastala u Francuskoj ukrštanjem sijamskih i dugodlakih crnih i belih mačaka.
Sveta birma je mačka srednje veličine sa prosečnom težinom od 4,5-8 Kg. Dlaka je poluduga i svilenkasta, na licu kraća a postepeno duža na obrazima i vratu. Ima svetlo krzno sa tamnim obeležjima koje su najčešće oznake su boje čokolade, plave, boje foke (seal) i lila. Rađaju se čisto bele. Prepoznatljive sup o belim “čarapama” na sve četiri noge koje su simetrične. Oči su okrugle, široko razmaknute, plave boje.
Generalno zdrava rasa, bez ozbiljnijiih zdravstvenih problema. Treba povesti računa o ishrani jer mogu biti sklone gojaznosti.
Uglavom se vezuje za jednu osobu koju kao pas prati gde god krene. Voli igru i razigrana je, a u drugom trenuku zna biti mirna i tiha. Jako je druželjibiva i ne podnosi samoću, pa je reporučljivo držati ih u paru. Dobro se slažu sa psima i drugim mačkama. Prilagodljiva je i uklapa se u gotovo svaki dom.
Dlaka zahteva četkanje jednom nedeljno češljem ili četkom, sa malo bebi pudera.
Oko 15 godina.